Beba u banji?

Da li ste se nekada upitali da li je vašoj bebi mesto u nekom SPA centru, da li ona  uopšte sme da uđe u vodu koja je npr obogaćena mineralima?
Ako jeste svaka Vam čast, ja se recimo to nisam pitala, vodila sam se nekom logikom - dobro za mene - dobro za bebu - pazi da nije prljavo ni prevruće i vozi.
Ovaj post nije klasična recenzija već je više iskustvo: Šta se desi kad krenete na izlet u srpsku banju bez pripreme.
Ranije sam pisala kako smo kasno leto 2015 proveli u Kruševcu, odatle se uistinu lako dođe do mnogih lepih lokaliteta u Srbiji. Blizu je Studenica, nije daleko ni Gamzigrad, tu su Ribarska, Soko i Vrnjačka banja... Izbor izletišta je veliki. Međutim, kako smo ja i suprug vremenom ušli u ritam oko pakovanja bebećih potrepština tako smo vremenom ušli u fazon improvizacije. Promena je tim veća, što smo nas dvoje tip ljudi koji nešto prvo isplanira u sitna crevca pa tek onda kreće. Beba nas je napravila mnooogo fleksibilnijim, to je išlo dotle da sam nekada uštogljena ja,  umela i čarape sa nogu da skinem tokom vožnje ako joj je dosadila kamara igračaka koje sam ispucala i da tu na licu mesta uprizorim jedno pozorištance, samo da ne zapomaže putem.
Elem, tako osokoljeni, krenuli smo na izlet u Vrnjačku banju, ambiciozno smo popakovali peškire, kupaće kostime, kreme za sunčanje, za bebu šeširiće i sve potrebno za njeno bitisanje u hladovini.
Početak je obećavao, lep dan, klinka raspoložena, Vrnjačka banja tradicionalno lepa - milina.
Šou kreće kad smo počeli da se vrtimo u krug ne uspevajući da se odlučimo u koji ćemo centar da navratimo. Ja sam navijala za Solaris jer su mi mozak isprale njihove fensi reklame a Muž je video stameno zdanje Merkura i kao pravi tradicionalista navijao za njega a do pre tri sekunde uopšte nije ni čuo za cenjenu ustanovu.  Bebi je bilo svejedno.
 Rešim da poslušam muža i uđem u Merkur da se raspitam kvando kosta brčkanje za  nas troje dok muž glisira sa bebom po stazama oko zdanja. Iskrena da budem -ulaz me oborio s nogu, mermer, orhideje ona tling tlang muzikica rekoh: Bogo moj al' će da se opustimo. Šipčim ka praznoj recepciji i očekujem da će neko doći uskoro.
 Nikoga nema
Otpevam neku Ommm  pesmicu u sebi - u skladu sa duhom lokacije
Nikoga nema
Nakašljem se
Opet nikoga nema
Primenim dinarski pristup sa pojačanim decibelima: Jel' ima koga?
Došetava momče i tu kreće konverzacija bez kraja i zvonca. Da je prepričam trebalo bi mi 5 kafa i 3 bensedina ali rezime je sledeći:

1. Oni imaju nekih 5 objekata i nije siguran da li i u jednom imaju ono što mi tražimo
2. On nije siguran sme li beba uopšte u termalnu vodu (telefonom zove kolegu stručnjaka koji će doći da mi ovo pojasni)
3. On uopšte nije recepcioner nego valjda iz vešeraja ali zatekao se tu pa eto da mi pomogne
4. Kolega stručnjak iz tačke 2 dolazi i urgira da mi se oduzme beba jer dotična ne da ne sme u vodu nego ni blizu iste
5. Obojica nešto munđaju međusobno
6. Ni kolega nije recepcioner, niti lekar nego iz nekog petnaestog odeljenja ali je siguran da beba ima da fasuje sakagiju, dus tabane i morbile ako je držim i blizu termalne vode, čistoću da ne spominjem, amebe samo čekaju da se okome a omiljeni ručak im je bebeći nos.

Rešavam da menjam firmu i unatraške izlazim, zahvaljujem se i sudaram se na izlazu sa mužem koji se upravo sprema da me traži po velelepnom zdanju.
Kako sam klasično obrazovanje stekla u turizmu rešim da pojašnjenje ove zbrke potražim u turist info centru nadajući se da tamo radi neko ko mi ovo može rešiti.
Tamo je tek nastao šou, na sva naša pitanja dobili smo mnogo možda i nismo sigurni  poneko ali svi idu  i jedno ipak trebalo bi pitati lekara ali pre svega dobili smo jednu stravičnu nezainteresovanost. Ne znam da li im nije bio dan ili je stalno tako ali ja sam izašla pomalo tužna odatle, doduše sa gomilom prospekata - što jest jest.
Totalno zbunjeni okrećemo još jedan krug po centru i tada se dešava ono što je svim roditeljima maleckih bebaca poznato, stiže im vreme klope i postaju nesnosni ako ista nije na vidiku.
Bogu hvala tu smo se malo povratili, ne samo da u restoranu račun za ručak za dvoje iznosi koliko i cena sendviča, kolača i kafe u centru Novog sada, već su preljubazni konobari kad me (čisto da kruniše dan) u bašti ujela pčela pripisali to svojoj krivici i gratis mi doneli pomfrit za koji sam se tokom ručka izlajala da ga mnogo volim.
Račun sam slikala pa stoga i imamo foto dokaz :)

Uglavnom kada je beba pojela klopu koju smo njoj namenili, posisala svoje i odspavala rešavamo da proglasimo fajront i da idemo nazad. Pola dana nam je prošlo u traženju informacija i pokušajima da se negde uglavimo i da malo na miru pretvaramo kiseonik u ugljen dioksid dok se brčkamo... Prosto nije nam bilo suđeno i šta sad. Tešili smo se da je bar bila na čistom vazduhu i da smo šetali i eto, prođe dan.

U povratku kući sam mirno sela i dobrano izguglala temu. Navodno,  beba u banji nije problem ako nije voda pretopla i ako nema velikih isparenja tipa Arandjelovac i Bukovička banja ali kod njih i jasno stoji na vratima da zvog velike koncentracije CO2 ljudi i treba da budu oprezni. Naravno, najpametnije je da porazgovarate sa svojim pedijatrom pre puta, što ja recimo nisam učinila i dopustila sam da me slude od osoblja u banjama pa do ljudi kojima je posao da budu informisani.
A sve krene od toga kad čoven krene nepripremljen na put :)