Beba u banji?

Da li ste se nekada upitali da li je vašoj bebi mesto u nekom SPA centru, da li ona  uopšte sme da uđe u vodu koja je npr obogaćena mineralima?
Ako jeste svaka Vam čast, ja se recimo to nisam pitala, vodila sam se nekom logikom - dobro za mene - dobro za bebu - pazi da nije prljavo ni prevruće i vozi.
Ovaj post nije klasična recenzija već je više iskustvo: Šta se desi kad krenete na izlet u srpsku banju bez pripreme.
Ranije sam pisala kako smo kasno leto 2015 proveli u Kruševcu, odatle se uistinu lako dođe do mnogih lepih lokaliteta u Srbiji. Blizu je Studenica, nije daleko ni Gamzigrad, tu su Ribarska, Soko i Vrnjačka banja... Izbor izletišta je veliki. Međutim, kako smo ja i suprug vremenom ušli u ritam oko pakovanja bebećih potrepština tako smo vremenom ušli u fazon improvizacije. Promena je tim veća, što smo nas dvoje tip ljudi koji nešto prvo isplanira u sitna crevca pa tek onda kreće. Beba nas je napravila mnooogo fleksibilnijim, to je išlo dotle da sam nekada uštogljena ja,  umela i čarape sa nogu da skinem tokom vožnje ako joj je dosadila kamara igračaka koje sam ispucala i da tu na licu mesta uprizorim jedno pozorištance, samo da ne zapomaže putem.
Elem, tako osokoljeni, krenuli smo na izlet u Vrnjačku banju, ambiciozno smo popakovali peškire, kupaće kostime, kreme za sunčanje, za bebu šeširiće i sve potrebno za njeno bitisanje u hladovini.
Početak je obećavao, lep dan, klinka raspoložena, Vrnjačka banja tradicionalno lepa - milina.
Šou kreće kad smo počeli da se vrtimo u krug ne uspevajući da se odlučimo u koji ćemo centar da navratimo. Ja sam navijala za Solaris jer su mi mozak isprale njihove fensi reklame a Muž je video stameno zdanje Merkura i kao pravi tradicionalista navijao za njega a do pre tri sekunde uopšte nije ni čuo za cenjenu ustanovu.  Bebi je bilo svejedno.
 Rešim da poslušam muža i uđem u Merkur da se raspitam kvando kosta brčkanje za  nas troje dok muž glisira sa bebom po stazama oko zdanja. Iskrena da budem -ulaz me oborio s nogu, mermer, orhideje ona tling tlang muzikica rekoh: Bogo moj al' će da se opustimo. Šipčim ka praznoj recepciji i očekujem da će neko doći uskoro.
 Nikoga nema
Otpevam neku Ommm  pesmicu u sebi - u skladu sa duhom lokacije
Nikoga nema
Nakašljem se
Opet nikoga nema
Primenim dinarski pristup sa pojačanim decibelima: Jel' ima koga?
Došetava momče i tu kreće konverzacija bez kraja i zvonca. Da je prepričam trebalo bi mi 5 kafa i 3 bensedina ali rezime je sledeći:

1. Oni imaju nekih 5 objekata i nije siguran da li i u jednom imaju ono što mi tražimo
2. On nije siguran sme li beba uopšte u termalnu vodu (telefonom zove kolegu stručnjaka koji će doći da mi ovo pojasni)
3. On uopšte nije recepcioner nego valjda iz vešeraja ali zatekao se tu pa eto da mi pomogne
4. Kolega stručnjak iz tačke 2 dolazi i urgira da mi se oduzme beba jer dotična ne da ne sme u vodu nego ni blizu iste
5. Obojica nešto munđaju međusobno
6. Ni kolega nije recepcioner, niti lekar nego iz nekog petnaestog odeljenja ali je siguran da beba ima da fasuje sakagiju, dus tabane i morbile ako je držim i blizu termalne vode, čistoću da ne spominjem, amebe samo čekaju da se okome a omiljeni ručak im je bebeći nos.

Rešavam da menjam firmu i unatraške izlazim, zahvaljujem se i sudaram se na izlazu sa mužem koji se upravo sprema da me traži po velelepnom zdanju.
Kako sam klasično obrazovanje stekla u turizmu rešim da pojašnjenje ove zbrke potražim u turist info centru nadajući se da tamo radi neko ko mi ovo može rešiti.
Tamo je tek nastao šou, na sva naša pitanja dobili smo mnogo možda i nismo sigurni  poneko ali svi idu  i jedno ipak trebalo bi pitati lekara ali pre svega dobili smo jednu stravičnu nezainteresovanost. Ne znam da li im nije bio dan ili je stalno tako ali ja sam izašla pomalo tužna odatle, doduše sa gomilom prospekata - što jest jest.
Totalno zbunjeni okrećemo još jedan krug po centru i tada se dešava ono što je svim roditeljima maleckih bebaca poznato, stiže im vreme klope i postaju nesnosni ako ista nije na vidiku.
Bogu hvala tu smo se malo povratili, ne samo da u restoranu račun za ručak za dvoje iznosi koliko i cena sendviča, kolača i kafe u centru Novog sada, već su preljubazni konobari kad me (čisto da kruniše dan) u bašti ujela pčela pripisali to svojoj krivici i gratis mi doneli pomfrit za koji sam se tokom ručka izlajala da ga mnogo volim.
Račun sam slikala pa stoga i imamo foto dokaz :)

Uglavnom kada je beba pojela klopu koju smo njoj namenili, posisala svoje i odspavala rešavamo da proglasimo fajront i da idemo nazad. Pola dana nam je prošlo u traženju informacija i pokušajima da se negde uglavimo i da malo na miru pretvaramo kiseonik u ugljen dioksid dok se brčkamo... Prosto nije nam bilo suđeno i šta sad. Tešili smo se da je bar bila na čistom vazduhu i da smo šetali i eto, prođe dan.

U povratku kući sam mirno sela i dobrano izguglala temu. Navodno,  beba u banji nije problem ako nije voda pretopla i ako nema velikih isparenja tipa Arandjelovac i Bukovička banja ali kod njih i jasno stoji na vratima da zvog velike koncentracije CO2 ljudi i treba da budu oprezni. Naravno, najpametnije je da porazgovarate sa svojim pedijatrom pre puta, što ja recimo nisam učinila i dopustila sam da me slude od osoblja u banjama pa do ljudi kojima je posao da budu informisani.
A sve krene od toga kad čoven krene nepripremljen na put :)

Etno restoran Šumski raj

Sasvim slučajno smo u svojim švrćkanjima moj muž i ja otkrili ovaj biser.
Naime, volimo da se krećemo, to sam već pojasnila u prethodnim postovima, potom  manastir Velika Remeta nam je bio na spisku fruškogorskih svetinja za posetiti i mic po mic shvatimo da nam od svih posećenih,  najviše prija energija pomenutog manastira.
Dolazeći do Velike Remete stalno smo komentarisali žutu građevinu sa natpisom Šumski Raj, pored puta koja bojom odudara od okolnih kuća. Eksterijer nije nešto obećavao, previše etno restorana se reklamira na isti način: Muškatle tu i tamo, drvo i pokoja seoska alatka po spoljnim zidovima... O kako smo samo pogrešili :)
Slučajno smo navratili jedared kad je meni nivo krvi opasno porastao u kofeinu koji mi inače kola venama i muž me instantno morao reanimirati na prvom pojilu sa kafom. Igrom slučaja bili smo u blizini pa hajde da svratimo, valjda kuvaju kafu, da skratim priču došli smo na kafu - izašli smo siti.

Foto: https://www.facebook.com/Etno-restoran-Sumski-raj-111678218903120/

Naime, prvo mi je poslužena domaća kafa, koja me instantno vratila u život, pa sam uspela da skontam kako restoran ima tri dela a ne onaj jedan koji se vidi spolja. U pitanju su glavna zgrada, bašta i zatvorena bašta. Potonja mi se opasno dopala, em ima smederevac, em u kamenu, drvetu i staklu, em konobari lepršaju okolo. Što bi rekao pokojni Momo Kapor: 'Meni dopada'
Međutim, tačka preloma je nastala kad su meni pored očinjeg vida krenula da se vraćaju i druga čula pa je miris dojavio da nešto mnogo lepo miriši sa susednih stolova  a zvuk da je neko kuče u blizini i da bi htelo da se pomazi, u pitanju je Roki, zvezda restorana - i eto, realno bila sam kupljena. Taman sam krenula da priupitam muža da li bi on nešto pregrizao nabrzaka a ono njemu već narastao dodatni par očnjaka kad je snimio domaće meze - sto do nas.
Uglavnom, dok smo inhalirali sadržaj tanjira uspela sam tu i tamo da ponešto priupitam konobara koji mi je objasnio:

• Da, imate pravo meze je domaće
• Da, sve ponuđeno je domaća proizvodnja, mahom od ljudi iz komšiluka koji imaju svoje farme
• Ne gospođo, nećete pući ako poručite još jedan tanjir.

Od tog momenta kad god nas put nanese redovni smo gosti.  Hrana je domaća, bude i divljači - kad se ulovi. Cene su korektne a čim grane sunce moguće je zaigrati odbojku ili nešto drugo na velikoj ledini koja pripada restoranu.
Konstantno se pribojavamo da će im kvalitet opasti kako se to već dešava kod mnogih kojima posao krene ali oni se drže. Jedini problem na koji sam naišla jeste situacija da se pravo iz glavne zgrade prolazi kroz deo vezan za kujnu i to je manje više -to.
Tamo smo slavili krštenje naše kćerke i jeste da nemaju prostor za prepovijanje ali rado će obezbediti neki ćošak koji se trenutno ne koristi poradi te rabote. Oko dojenja su takođe spremni da izađu u susret, za sve nas ciklame koje volimo malo intime, dovoljno je javiti se oberkelneru i iskopaće vam neko privatno ćoše. Zimi greju, možda i previše ali za nas sa bebama to je plus.
Da zaključim:
Klopa: 5
Eksterijer: 3
Osoblje: 4
Enterijer: 4
Higijena: 3

Restoran Milošev konak u Sokobanji

Zašto baš prvi post o restoranu koji smo posetili leti? Prosto jer mi je i dalje u memoriji živa uspomena na fantastičan tretman koji smo kao gosti doživeli i želim da krenem sa malo pozitive :)

Baza našeg letovanja u kasno leto 2015 bio je Kruševac. Odatle smo pravili izlete po tom delu Srbije, beba je bila mala za duži put (zapravo previše glasna ali hajde) a i mama i tata malo da obnove gradivo o lepotama svoje zemlje.

Fotografiju sam preuzela sa sajta soko banja.org iz prostog razloga što smo se minimalno slikali a i ono što smo slikali nije tehnički odgovaralo zahtevima bloga.
U pitanju je zgrada koja spolja odslikava ono što i očekujemo od ovog dela Srbije, kamen, drvo, tremovi i lukovi. Enterijer donekle prati ovu priču mada su i dalje prisutni elementi zaostali negde od 70-ih no, da ne cepidlačim previše. Za mene, predstavlja lepu građevinu i uvek bih radije ušla u neki ovakav restoran nego u neko mesto koje kao da je ištancovano.

Izgled na stranu, čim smo stigli bukvalno nas je nokautirao doček od strane osoblja. Kad su primetili da imamo bebu (koja je baš tad rešila da pokaže šta ume sa glasom) ponudili su se da je zabave. Da li smo imali sreće da tada nije bilo gužve, ili je osoblje bilo posebno raspoloženo ali za bebu su se odmah našli autić- guralica, minijaturni tricikl,  ljuljaška za bebe prenosiva kao i par zvečkica.
Dok smo se mi odlučivali šta ćemo da jedemo roštilj majstorica ju je zapričavala a kad smo konačno odlučili šta ćemo ulogu ljuljača-zabavljača preuzela je druga zaposlena.
Srećom pa je bebi uskoro bilo vreme za klopu i prateći podoj inače bismo ostali bez osoblja :) Restoran je dovoljno veliki, ima veliku terasu i ukoliko nije gužva bez problema možete naći ćošak da u miru podojite svoje dete. Nisam od onih koji zagovaraju dojenje u kući i sl. Prosto meni je prijatnije kad imam malo intime. Beba je nakon obroka zaspala i tad sam imala prilike da se posvetim hrani i da malo prođem po lokalu.
Klopa je standard za domaće restorane. Po meni to znači sledeće: Porcije velike, zasitne, meso OK, pomfrit se podrazumeva kao prilog. Primer porcije: Ako niste neki veliki izjelica komotno računajte da vam je porcija šopske salate dovoljna za ručak, naime ista  dolazi u činiji prečnika 15-ak cm a od gore je brdašce sira dovoljno da dr feel and stay good ima šta da mrsi nedelju dana.
Ono što mi se nije dopalo videla sam po ulasku u samu unutrašnjost restorana. Bilo je kasno leto, lepo vreme pa smo bili na terasi, nije bilo potrebe za ulaskom u restoran i tek posle obroka sam videla neke stvari koje je možda i bolje što sam videla posle klope. Naime, nekako bih preživela to što je kuhinja odmah do sanitarnog čvora međutim to što je wc pošteno očišćen negde rano tog jutra i od tada se niko više nije njime bavio - teško da ima opravdanje. Muve koje su neometano uspostavile koridor na relaciji kuhinja - wc da ne spominjem.
Taman kad sam htela da dignem familiju na brzinski povratak sa preskakanjem kafe videla sam jedan detalj koji mi je dodatno začinio boravak u ovom restoranu. Za goste je naime napolju u hladovini između dva drveta razapeta mreža za ljuljanje.
Kako je ostatak gostiju bio zauzet poziranjem u prednjem - promenadi okrenutom delu restorana a mi smo bili nekako pozadinski smešteni, imala sam priliku da isprobam i ovaj detalj koji mi je razblažio gorki ukus onoga što sam videla unutra. Desetak minuta meditacije pod drvećem i kao novi ste.  Kada bi svaki restoran imao neko after klopa kanabe, mrežu za ljuljanje i slično gosti bi izlazili mnogo bolje raspoloženi.
 Zaključak, radije ću doći zimi, kad je kuhinja zatvorena a muva nema :)
Ukratko, na skali od 1 do 5
Klopa: 3
Eksterijer 4 (bilo bi bolje da nije gomile štandova podžidžanih uz restoran koji kvare sliku
Osoblje 5+
Enterijer 3
Higijena 2